Upravljanje Kvalitetom - Preduzetnistvo
četvrtak, 23.04.2009.
Slabosti i ogranicenja MSP
Visok nivo potkapitalizovanosti MSP-a (mala vrednost kapitala po pojedinacnom pteduzecu, nizak nivo akumulacije i sl.). Zakonska ogranicenja u koriscenju zaloga za zajmove, posebno imajuci u vidu da banke koriste visok nivo zaloga kao sredstvo za opravdanje rizika. Odsustvo bilo kakve serije podataka o turbulentnim trzisnim kretanjima otezava sastavljanje razumnog Poslovnog plana. Nizak nivo upravljacke sposobnosti vode u neuspeh mnoge MSP, posebno ona koja nastaju iz akcijske privatizcije come se samo pojacava rezervisanost banaka u vezi sa MSP. Brze promene u okruzenju, ukljucujuci inflaciju cini da je uobicajena ''komercilalna'' kamatna stopa vrlo visoka i da je dugorocno finansiranje vrlo rizicno. Znacajan je nedostatak privatnog kapitala-visoka inflacija je ''oprala'' stednju gradjana. Licno vlasnistvo i njegovo vrednovanje je cesto neizvesno. Nedostatak malih iznosa za start – up kapital. Trenutni uslovi poslovanja samo trgovackom kompanijama omogucavaju da savladaju devizni rizik.Proizvodne kompanije koje zele da koriste savremenu opremu i nove tehnologije nemaju povoljan zakonski okvir za koriscenje lizinga kao pogodne forme. Dosadasnje prezivljavanje vrlo teskih uslova poslovanja za MSP vise je izraz i iskljucova zasluga preduzetnickom i menadjerskim sposobnostima njihovih vlasnika nego podrske i odgovarajuceg ambijenta za njihovo poslovanje.
Problemi u finansijskom i bankarskom sektoru
Nedostatak iskustva, posebno u proceni i nadzoru poslovanja MSP, sto za posledicu ima da se finansiranje MSP smatra previse rizicnim. Nedostatak sistema nadzora u bankama znaci da se odobravaju samo visoko osigurani kratkorocni krediti. Nepostojanje sekundarnog trzista uslovljava da je vrednovanje obezbedjenja tesko izvesti i da je zalogu tesko realizovati kada su docnji. Cinjenica da su banke podkapitalizovane znaci da one ne mogu da odobravaju dugorocne kredite iz sopstvenih izvora. Nedostatak evidencije o poslovanju preduzetnika i MSP u prethodnom periodu u korelaciji sa cinjenicom da se okruzenje menja vrlo brzo, cini da je inherentni rizik projekata mnogo visi nego u uporedivoj zapadnoj privredi. Nedostatak diversifikovanih finansijskih institucija koje su uobicajene na Zapadu, kao sto su 'venture capital' institucije. Razlog tome nije iskljucivo okruzenje vec takodje i nedostatak odgovarajuce zakonske procedure i iskustva kao i resursa. Odsustvo vladinih mera podrske za podizanje nivoa motivacije banaka da se opredele za veci interes u finansiranju MSP. Kreditiranje malih preduzeca je vrlo rizicno zbog visokog nivoa neizvesnosti sa kojom se MSP suocavaju (nepostojanje kvalifikovanih nefinansijskih usluga koje bi smanjile uticaj rizika nefinansijskih faktora – kvalitetna analiza trzista, konkurencije, menadzerskih slabosti, slabosti organizacije i distribucije proizvoda i usluga, i sl.). Komercijalne i kreditne banke nemaju iskustva u poslovanju sa MSP. Administrativni troskovi finansiranja MSP su jako visoki, a velicina kredita previse mala da bi pokrila ove troskove. Nedostatak transparentnosti u vrednovanju plasmana MSP i nedovoljna obucenost finansijskih institucija u poslovanju sa MSP. Bankarski sektor je u celini nerazvijen sa zastarelim sistemom kliringa. Znacajan broj transakcija je gotovinski zbog neizvesnosti i ogranicenja. MSP ne mogu da obezbede zalogu i/ili instrument obezbedjenja koje zahtevaju kreditne institucije. Ne postoje pouzdane trzisne informacije i kreditna istorija potencijalnih zajmoprimaca.
Obrazovanje i nauka u sluzbi preduzetnistva
Vise od decenije domace obrazovne institucije su bile izvan savremenih svetskih naucnih i obrazovnih tokova. U potpunosti je izgubljena neophodna veza izmedju potreba privrede i drustva. Stagnacija u razvoju obrazovnog sistema nije omogucila: razumevanje, artikulisanje, identifikaciju i promociju preduzetnistva, sticanje preduzetnickih znanja, usvajanje preduzetnickih vrednosti i afirmaciji preduzetnicke kulture, sticanje potrebnih strucnih znanja i profesija utemeljenih na novim tehnologijama, menadzerskim znanjima i preduzetnickim sposobnostima, uspostavljanje sistema institiucija i programa za permanentno obrazovanje i strucno i profesionalno usavrsavanje odraslih, Uspostavljanje saradnje izmedju obrazovno-naucnih i privrednih organizacija, Formiranje centara za inovacije i programe za podrsku inovatorima.
Narocito je vazno istaci ulogu obrazovnih institucija i medija u prevazilazenju znacajnih predrasuda u odnosu na preduzetnistvo i trenutnog stanja svesti u Srbiji poslednjih godina, koje se moze okarakterisati kao kognitivna disonanca. To predstavlja, nesposobnost najveceg dela stanovnistva, da na osnovu vrednosti utemeljenih na kolektivizmu i drustvenoj svojini kriticki prerade nove informacije, koje se temelje na individualnoj spremnosti i odgovornosti za preuzimanje rizika u obezbedjivanju sopstvene egzistencije i ukljucivanje u tranzicione procese. Takvo stanje se karakterisalo pasivnoscu, inertnoscu i strahom od promena koje mogu da ugroze raniju socijalnu sigurnost. U cilju prevazilazenja takvog stanja, izostala je angazovanija uloga obrazovnih, naucnih i medijskih institucija. Umesto promocije uspesnih i ociglednih preduzetnickih primera koji razaraju okamenjeni duhovni horizont i ohrabruje preduzetnicku inicijativnost, preduzetnistvo se predstavljalo u negativnom kontekstu i vezivalo za poslove u zoni sive ekonomije.
Pogresno vidjenje preduzetnistva i uloge MSP u privredi i drustvu se narocito ogledalo kroz: poistovecivanje preduzetnika sa zanatlijama-jer samom cinjenicom da se dalje nisu razvijali izgubili su epitet da su preduzetni, verovanje da MSP generisu preduzetnistvo- a ne obrnuto, verovanje da velicina preduzeca (a ne preduzetnici) obezbedjuje automatsku efikasnost mikro i malih u odnosu na veca preduzeca, verovanje da je veliki broj mikro i malih preduzeca u Srbiji izabrana (a ne nametnuta) forma (velicina) poslovanja. – a zapravo je rec o postojanju monopola i izostanku podrske, verovanje da su MSP idealna forma za resavanje problema nezaposlenosti – samo ako se razvijaju i rastu, ako su trzisno efikasna, tek onda mogu da generisu nova radna mesta, Kvazi neoliberalan stav – da uslovi privredjivanja treba da budu jednaki za sve privredne subjekte – sto izrazava fundamentalno nepoznavanje preduzetnickog razvoja privrede.
Prevencija defekata
TQM je pristup koji je usresredjen na prevenciju defekata, a ne na suvu inspekciju koja sortira defekte nakon sto se pojave. Metode koje se koriste za prevenciju defekata su: Statisticka kontrola procesa ( Statistical Process Control ), Tagucijeva metoda za dizajniranje eksperimenata i dr. Prevencija defekata stedi i novac i vreme. Zamislimo samo jednu proizvodnju proizvoda. Delovi su proizvedeni, sklopljeni i proizvod je isporucen korisniku. Troskovi ispravke defekata nakon sto ih kupac otkrije su neizmerno veci od troskova prevencije.
Kontinuirano unapredjenje procesa
Vecina zaposlenih misli da su njihovi zadaci i njihov posao izolovani od citave organizacije. Prvi korak unapredjivanja procesa je da zaposleni shvate da je njihov rad veoma bitan deo citave organizacije i kontinuiranog unapredjivanja procesa.
Proces se definise kao skup aktivnosti koje, odredjene inpute putem transformacije, pretvaraju u outpute – proizvode i usluge. Najbolji nacin za razumevanje procesa je crtanje dijagrama toka koji pokazuje sve korake u procesu. Tek kada se ovo uradi moguce je spoznati znacaj i doprinos svakog ucesnika u procesu. Svaki zaposleni ima svog “dobavljaca” i svog “korisnika”. Zaposleni preuzimaju proizvode iz prethodnih procesa, dodajuci im vrednost i prosledjujuci ih svom narednom korisniku.
Da bi smo unapredili proces mi moramo tacno znati ko su nasi korisnici i koje su njihove potrebe i zahtevi. Kontinuirano unapredjenje predstavlja proces i podrazumeva da unapredjenja procesa postanu deo citave organizacije i da se konstantno desavaju inkrementalna poboljsanja. Taj proces nikada ne prestaje. Koliko god imali dobre procese koji proizvode odlicne proizvode i usluge, uvek mozemo da postignemo da imamo bolje procese.
Usredsredjenost na korisnika/potrosaca
Svako je korisnik. Eksterni korisnik je osoba koja kupuje proizvod ili uslugu. Interni korisnik je osoba koja preuzima outpute procesa drugih zaposlenih.Svaki zaposleni mora da misli kako ce obezbediti dodatnu vrednost za narednog zaposlenog. Ovo ukljucuje utvrdjivanje korisnikovih potreba i zahteva, i osiguranje istih kroz odgovarajuce procese. Na primer, unutrasnji korisnik kontrole dobavljaca ce zahtevati da prima svakodnevne izvestaje o karakteristikama dobavljaca, rana obavestenja o mogucim kasnjenjima i odgovarajucu asistenciju u resavanju problema sa dobavljacima.
Menadzment totalnim kvalitetom
Total Quality Management je filozofija, set alata i procesa ciji outputi donose potrosacku satisfakciju i kontinuirano unapredjivanje. Svi clanovi totalnog kvaliteta organizacije streme da unaprede poslovanje kroz participaciju svih clanova u resavanju problema u svim delovima organizacije. TQM koncept se zalaze za pobednicko ponasanje “win-win attitude”, obezbedjujuci dodatnu vrednost proizvodima i uslugama. Total Quality Management objedinjava koncept kvaliteta proizvoda, procesnu kontrolu, obezbedjenje kvaliteta i unapredjenje kvaliteta. TQM je koncept koji je usresredjen na zadovoljavanje zahteva, kako eksternih tako i internih korisnika. TQM zahteva da top menadzment bude ne samo zainteresovan, vec i u potpunosti posvecen implementaciji. Rezultati TQM-a ukljucuju procese koji proizvode robu bez gresaka, sa konkurentskom cenom i zavidnom vrednoscu. Iznad svega, TQM obezbedjuje zadovoljavanje potreba svih korisnika, unapredjujuci interne procese koji povecavaju profit organizacije i stvarajuci uslove za proizvodnju novih proizvoda i usluga, a samim tim i vece trzisno ucesce. TQM pokriva sve funkcije u organizaciji, pocev od marketinga i prodaje, kroz dizajn, proizvodnju i usluge. Za uspeh TQM-a su neophodna tri faktora: efektivan trening, efektivna implementacija i potpuna posvecenost top menadzmenta. Trening bi mogli da predstavimo kao trening fudbalskog tima pred utakmicu, a implementaciju kao pravu utakmicu.
Kvalitet u usluznim delatnostima
Karakteristika usluznih delatnosti je da one, zahvaljujuci svojim resursima i ekspertizi, prevazilaze mogucnost korisnika za zadovoljenje sopstvenih potreba. Neke od ovih potreba ( npr. komunikacija na daljinu ) moguce je zadovoljiti samo uz pomoc velikih kompanija, koje poseduju neophodne tehnologije i znanje.
Sektor usluznih delatnosti izuzetno se razvijao u poslednjih nekoliko decenija. U SAD, npr., u 1945. godini oko 23 miliona ljudi je radilo u usluznim delatnostima, dok je 18,5 bilo zaposleno u proizvodnji roba. Sredinom 1997. godine oko 100 miliona ljudi je radilo u usluznim delatnostima , a samo 25 miliona u proizvodnji roba, sto znaci da oko 80% zaposlenih van poljoprivrede, radi u oblasti usluga.
Postoji vise definicija usluga, od kojih su najpoznatije sledece:
“Usluga je cin koji se odvija u direktnom kontaktu izmedju korisnika i predstavnika kompanije koja pruza uslugu”.
“Usluga je cin ili radnja kojom se cini korist za korisnika, ostvarujuci promene koje pogoduju primaocu usluga”.
“Usluga je rad obavljen za nekog drugog”.
Kvalitet u proizvodnji roba i usluga
Pocetkom 90-tih godina sve vise paznje se posvecuje kvalitetu usluga. Postalo je jasno da je kljucni faktor opstanka na trzistu, pridobijanje i zadrcavanje korisnika sto je svakako uslovljeno kvalitetom proizvoda-roba i usluga. U kompanijama je sve vise prisutna filozofija “zero defect” i “six sigma”, a sve vise ima i aktivnosti za pridobijanje lojalnosti kupca. Usluzne delatnosti sve cvrsce inkorporiraju menadzment kvalitetom u svoje organizacije. Organizacije u oblasti proizvodnje roba, shvataju da su pratece usluge, kao sto su narucivanje, isporuka i obrada reklamacija, veoma vazan aspekt njihovog poslovanja. Slogani tipa “sta god treba…, po zelji i meri…” postaju standardi danasnjeg poslovanja, a kvalitet se prelio iz oblasti proizvodnje u sve ostale delatnosti.
Kvaltet u proizvodnji roba
Dobro razvijeni sistemi za obezbedjivanje kvaliteta postoje u oblasti proizvodnje roba vec duzi period. Medjutim, ovi sistemi imaju naglasene tehnicke komponente, kao sto su pouzdanost opreme, pracenje skarta, statisticka kontrola procesa. Prelazak na organizaciju usresredjenu na korisnika, uzrokovao je korenite promene, pa tako sada projektovanje proizvoda objedinjuje marketinske, inzenjerske i proizvodne aktivnosti. Menadzment ljudskim resursima ( Human Resource Management ) kao zadatak pred sebe postavlja postizanje viseg nivoa slobode zaposlenih u prikupljanju i analizi podataka, donosenju znacajnih operativnih odluka i preuzimanju odgovornosti za konstantno unapredjivanje.
